E tako. Usmrtio sam skotnu muvu i sadržaj njene materice (ukoliko muve poseduju takav organ) razmazao po ekranu televizora. Pošto je taj problem rešen mogu da se posvetim baljezgarijama.
Požeste li bre, ljudi? Jel` se rodilo? Kod nas se icepilo, 2 tone i 700 po ektaru (od mogućih 9).
Setio sam se jedne brutalne istine. Pa nek me mrzi ko je dotle došo da ima vreme da mrzi MENE, beznačajnu pojavu u svekolikom univerzumu prepunom značajnijih pojava. U suštini blogove pišu samo paćenici (među kojima i sam sam), ali ima 2 vrste paćenika, luzeri i oni koji se izdrkavaju ali nisu luzeri. Paćenici su i jedni i drugi, razlika je samo što ovi drugi imaju finansijske mogućnosti da vreme iskoriste na više načina ali eto, oni baš našli da se izdrkavaju po blogovima. Neka mi neko pokaže treću vrstu blogera, rado ću da priznam da postoje izuzeci (koji potvrđuju pravilo).
A tek prijateljstvo. Ono se gubi onog časa kada se među tzv. prijateljima pojavi značajnija razlika, obično u materijalnom pogledu, pa se jedan uobrazi a drugi zavidi. Ono se i zasniva na sličnostima između jedinki. Vrlina ispari kada počne da bije po džepu. Ili drugi slučaj. Po difoltu smo stoka i licemeri. Kolko puta ste prošli pored prosjaka bez noge okrećući glavu? Čovek nema nogu, zaboga, šta tu nije jasno, pomoć mu je itekako potrebna, ne može da bere višnje ili da nosi džakove! Sad zamislite ne daj Bože da se desi nekom vašem prijatelju da postane hendikepiran, da li biste bili spremni da ignorišete njegove finansijske probleme i zdušno nastavite da se družite? Da, ali iz sažaljenja, i to onda više nije isto.
Jebo te, ispred kuće mi se zaustavio kombajn, ne čujem ništa. Fala bogu, majstor je samo kupio pivo u dragstoru i produžio u nepoznatom pravcu. Razmišljam da varim kavu.
I tako, kurc pare-kurc vrlina, a tek što je narod glup! Dal su turci dal je Bog, narod nam je neko zatucao u mozak da ne možeš da poveruješ. Ovo sve neće na dobro da izađe, kume, sprema se sudnji dan. Tešim se samo što Beograđani numeju da voze traktor.
IMT-542 DeLuxe (sa kompresor)
Jel oće neko da vidi kako Kon jede sladoled? Doduše Konu se vidi jedan od ekstremiteta i koža koja prekriva levu jagodičnu kost lica, iz čega se može zaključiti jedino da nije crnac i da je u blizini ograde.
8 коментара
pivo, dragstor i kombajn … men’ baš zanimljivo …. to tako slupa … pa još muva sa iznutricama … eeeeeeee .. mi ovde toJ nemamo ima samo zunzare i govnare … ostale jok!
Eto, paćenik sam, malo sam luzer, a malo se izdrkavam zavisi od raspoloženja.
Nego ne pričaj, da je bre 2 tone + 700 po ha … lepo, lepo – socijalistički – bitno je da se radi!
Muva bila obična ali skotna, bogdajodušu.
I imao sam nameru da napravim blog da bih baljezgao o svačemu jer mi se još u srednjoj školi smučilo dogmatsko Uvod-Razrada-Zaključak. Jebeš koncept, papir (tastatura) trpi sve. Iz kog razloga tekstovi moraju da imaju jednu temu?
Još nešto, gđo Sus, ako je ikako moguće, ostavio bih kod vas komentar ali zahteva se ime i mejl, a poenta ovoga je da ostanemo nepoznati što je moguće duže. Osećao bih se sputanim ako bih ostavio tražene podatke, od slobode onda nema ništa. Osim ako već negde ne vidite moj mejl, pa je svejedno. (još sam nov pa ne znam)
Ime (kojegod – može i barskamušica nebitno) – MORA!
email (kojigod koji postoji, a može da postoji na primer na gmail-u, registruješ NOVI email, barskamusica@gmail.com) – MORA!
Website (link ka blogu ili sajtu koji poseduješ a rado bi da ga reklamiraš ((kao JA na primer što radim svaki put))) – NE MORA! (a može jelte po želji)
U tom slučaju možeš da ostaviš komentar i kod mene i bilo gde drugde, drugačije NE MERE!
No, mislim da to i Konst zna
Nego čitam vako, dokona (važi!) je l’ ti to meni bolan persiraš? – nemoj sreće ti!
—————–
Ne mora svaki post sa različitom temom,(ja sam živ primer da je dosadno kad se tako piše) nego meni baš zvučalo apstraktno to da kombajn prođe pored dragstora da čo’ek kupi pivo …
Mejl neće moći, i ja imam desetine naloga i dosta mi ih je. Dobrodošli ste da diskutujemo ođe, đe ćete naći i poneki komentar o sebi, pa izvolte. Ko što već rekoh, persiranje je više u funkciji stila izražavanja a manje oficijelno.
У овој тачки наклапања са лапрдоидним тоном је дошло до следећег феномена. Г-ђа Сус, иначе моја најбоља интернетска другарица, је помислила размишљајући на начин Шерлока Холмса да сте ви, о Глооне (навико сам да грешим са великим словом на Глоону) плод моје маште, то јест Глоон = Константин. Највероватније зато што нећете да коментаришете и да даднете јебени мејл. Мислим, г-ђо Сус, не брините. Глоон прво није хтео ни да чује за отварање свог блога, па је отворио, затим је турио регострацију за коментаре па је скинуо, следећи потез је, очигледно проналазак или креирање каквог мејл налога без личних података и почетак коментарисања. Јер њему, очигледно, овакав вид комуникације улази под кожу, тим пре што није имао интернет пар година а сада је намонтирао бесконачни по повољној цени. Ако сам се ја, који још увек дилујем ап, навукао на блоговање са све коментарисањем, колике су шансе да он неће?
П.С.
Не дозвољавам објављивање икакве слике на којој се налази моје приватно власнишво укључујући и екстремитет и ограду коју сам изнајмио за тај дан.
Ако се питате одакле знам за дилему г-ђе Сус, знам зато што ми је писала.
#Gloon
Što bi me bolan komentarisao bilo gde pa i ovde? Rekoh već, man’ da gubiš vreme. Nisam stilista, pa ne persiram, a bogme ni neću iz inata. (ženska posla!)
#Konstantine
druže, male su šanse da ne otvori još jedan blog (velim ‘vako neuka)