2007.

Avaj! spavati se mora, očima magline napuniše se ili tako nekako. Vid očinji nalik agoniji košmara u blažem obliku postade, čak se i krupni tasterova znaci u magluštini toj zatrše, eh, kume moj okumljeni! (Vražje delo, sni usneti) Džaba glava na ramenu beli, džaba kurcu dani isprođoše, džaba seno osta na livadi, nema traktor za koga da drlja. Dajte ljudi, jedna li je muka, da turcima posečemo glave. U nedogled beskrajnoga kosmosa misli moje umor gravitacionom silom crne rupe seca. A ja sve to gledam i čudim se: Betmen li je, kvo li je? Pa onda staviš krilca od slepog miša narendana zajedno sa kurčićima izvađenim iz pozadine (dupeta), kuvaš na tihoj vatri i služiš sa umakom od semenki paprike. Ne želim da žalim sebe, malo sam više ljut i razočaran u svašta.

prdalj – analna protuberanca u nekih vrsta ljuskara

svaštik – književna drndalica

zmu – kvadrat ampera nad hortenzijom u disproporciji sa korenom iz milošte

Jesi li primetio koliko ima plemenitosti u pritiskanju tastera na tastaturi? I čaroliju koja pritisnuto dugme sa znakom isti postavi na određeno mesto na monitoru? Mislim da mi ovakav blagougodni osećaj potiče od toga što sam u toku ranije faze svoga školovanja često bio u prilici da sedim pored tastature i sa divljenjem posmatram sve te bele dugmiće i žalim sudbinu što ne mogu da nađem način da ih u iole većoj meri pritiskam, ne bih li ispunio njihovu svrhu postojanja. Naravno, mislim na svrsishodno pritiskanje, ne na dečije iživljavanje lkdloftjljbolsjtglv.

14.04.2007.

Dupići, sise i pičice! Zaboravismo čemu služi prepiska, dođavola! (Ja, to jest). Služi za pljuvanje po fukari sociopatološkoj u mikrokosmosu srbijanskom, zatim pljuvanje po drugim vrstama fukare i na kraju za pljuvanje po sopstvenoj vrsti fukare i lagani moždani aerobik uz ritmove grand-države. I nije bitno da se donese neka krucijalna odluka ili otkrije neko svemirsko otkriće sve dok se zadovoljava potreba za izricanjem ovih bezvrednih istinica ili, pak, prosto – moždanih isprdaka koji imaju nezaustavljivu želju da zasmrde u svet, makar i onaj sačinjen od samo 2 – čak i jednog – polupropalog pripadnika vrste Homo Sapiens kakvi dalo se utanačiti jesmo. Na žalost, kad god uspem izreknuti ovakvih par rečenica inspiracija nekako presahne te o konceptu ne vredi govoriti sa ozbiljnijom intonacijom.

Novi pasus donosi izvesnu količinu osvežavanja misaonog toka, uporedio bih to sa 15-tominutnom dremkom iscrpljenog građevinskog radnika posle posla, koji mora da rani stoku pre nego što se kontuzuje ne bi li akumulisao značajniju količinu kilokalorija za sutrašnji iscrpljujući rad na kolicima koji mu donosi kratkoročno podmirenje osnovnih fizioloških potrepština svoje uže porodice koju vuče na grbači kroz bivstvovanje na datom nivou. Vreme je u drugom pasusu da se dotaknemo teme a u ovom slučaju ja nemam blagog pojma šta bi to moglo da bude. Drkanje? Fensi frizure? Prsten za patku na baterije sa drkalicom klitorisa? Olovka koja govori? Leskovačke jebačice? Mašina za sklapanje braka?

O, ne, ne znam o čemu bi se dalo torokati zalud u cyber-prostor. Mozzzzzzzzzzzzzgove sam preopteretio, uludo kao i dosad, ne znadem se odmoriti niti mahnuti razmišljanja o nastupajućim (ne i aktuelnim) problemima tehničke prirode. Memorija mi je prenabutana, hard je fragmentisan a sistem vapije za updateom tj. servis-packom. No.

Prođe tome 20-ak dne u kojima se razboleh, nepodnošljivo i strahovito. Međutim, poenta je u tome što ne mogu da se setim većeg osećaja sreće od sinoćnjeg posle primanja injekcija u obadva dupeta. Zadovoljstvo hladnog znojenja i blage paralize u obadve noge možda ima dodirne tačke sa mazohizmom ali meni je posle nekoliko godina glava bila bistra a srce na mestu. Iz toga mi valja nešto zaključiti definitivno. Ali ja sve nekako mislim prvo da obezbedim egzistencijalni minimum pa ću onda da dostižem nirvanu i slična sranja, bitno je da je moguće osetiti istinsku sreću pod datim okolnostima.

25.04.06.

Preobilno kurcaranje, pizdaranje, sisatanje i slično umanjuje snagu upotrebljenih vulgarnosti, pa bih molio svedite iste na razumniju meru, da ne ispadamo dosadni. I nije nikakav podatak intimne prirode iznet s moje strane na uvid nikome pa ni vama kumovima o intimnim pičkama i polnom kurcu iz našeg telesnog poseda, samo generalizovani zaključci u kontekstu teme o kojoj raspravljasmo onomad. I ne, ja ne volim drugačije dimenzije sisa od onih u moje žene, mogle bi samo da budu mladolokijeg izgleda, mada se još solidno drže (brushalterom).

14.12.2005.

Šalu na stranu, zbunjen sam malkice nekim situacijama. Defakto, Onaj koji sve vidi odozgo mi je do sada ispunio sve molbe koje sam mu uputio. Između ostalog, sećam se da sam ga pre jedno 8 godine zamolio da mi pomogne da se dobijem do Pentium III mašine, sada je imam. Molio sam ga za zdravlje svoje porodice, i to je uglavnom ispunjeno. A ta je molba izgledala otprilike da nam da zdravlja a pare ćemo da zaradimo. Pare ne zaradesmo zbog pomanjkanja posla, pa sam ga molio da se dobijemo do posla, što je rezultiralo napornim zadnjim dvema godinama. Međutim, ne lezi vraže, naplata beše jako traljava, na čemu i sada smo, o dragi kume stabilnoga zaposlenja i dobrih kola vlasniče. Em ni posla nema da bar pruži neku nadu u bolje dne dolazeće nam budućnosti. Pa sad ja razmišljam nešto, ispada da je čisto moja glupost u pitanju, a ne nikakva sreća ili sudbina. Da sam znao šta da tražim, možda bi bolje prošo. Džabe mi njega molimo da nam pomogne ako ne kažemo kako. Kao u priči o superkompjuteru koji je znao odgovore na sva pitanja, ali niko nije bio dorastao da mu postavi pravo pitanje. Tako ćemo i mi šuntavi kreteni nedostojni dobrote Njegove morati da poradimo na sopstvenim molitvama i željama, pa tek onda da se žalimo na sudbinu ili šta već.

Moguće da je to u pitanju. Prosti, glupi ljudi imaju proste i glupe želje. Pare, kola, pičke. A mi takozvani ajddagakažemo komplikovani te audi, te pošteni rad, te sofisticirani izbor posla ili garderobe, te ako bi moglo ovako al da ne bude onako, te pomogni mi, ne znam gde sam, izvedi me iz šumu pokvario mi se GPS…Ko da Bog ima vreme da proučava sve okolnosti u kojima smo se mi pojedinci zaglibili, pa toprv da smisli kako da pomaga i koju rupu da zapušuje. Avaj, sad je kanta tolko scepena da ne može da se ni nasluti koja je rupa prva na redu.

5.12.2005.

Priči nikad kraja, a meni je krajnje vreme da sa svog atletskog tela i genitalija dostojnih legende o Kraljeviću Marku (slabokorišćenih u odnosu na apetite, doduše) skinem fini sloj prašine, odumrle kožburine, izvesnih vrsta pečuraka, zglavkara, drugog živog sveta i populacije smradova, jada i sramote, kao i izrasline sa lica u vidu rožnatog tkiva i masnoću, koju moram da uklonim postupkom istiskivanja neisečenim noktima, ne bih li svoju pojavu učinio za minijaturnu nijansu podnošljivijom.

28.11.2005.

Nisem muslio du so praseravam priviše ovoj pit. Mulko pičinjem de lipam gleposti. Tij noje svrsushodno neti ud bolo kekvog znečaja, uli me ji pilo nepamet di tu nepišem jidan duo toksta si pugrešnim nokim simoglasnicima. Eko ja de uksperimenta, dusta ji. Geri mure, tupe su plonine. Ud samraka di svatanja. Jo nusam tvij soksi rubot, srenje.

Prevod nepoznatih reči:

Napiši ga ti, u pičku materinu.

17.11.2005.

Kreteni, čoveče, gde se obrneš i makar letimično vrljiš pogled ugledaš minimalno nekolicinu imbecila kako se snebivaju, beče, lupaju gluposti, žljebe ili samo prosto uživaju u izgledanju kao kreten. I to sve u boljem slučaju. U gorem slučaju proizvode nepodnošljive neartikulisane zvukove ili nešto zahtevaju. A često se i sam ponašam prema sebi kao kreten, što je kontradiktorno sa nekim principima koje se trudim da pratim u tužnoj egzistenciji na ovoj planeti ili tako nekako.

16.10.2005.

Moja žena ima dupe. Imam i ja dupe, a s razlogom verujem da i čitaoc ima dupe. Ljudi ostaju bez udova, prstiju, očiju, ušiju, noseva, vilica, sisa, ali ja ne znam za nijedan slučaj da je neko ostao bez dupeta. Povrediti dupe to da, ali izgubiti ga to još nisam u svom životu video. Dobro je što imamo dupe. Iz njega izviru mnogobrojna zadovoljstva, što seksualna, što opštekorisna. Kada ne bismo imali dupe pojam sedenja ne bi postojao ili bi se odnosio na nešto smešno. Nemam više vremena inače bih još o dupetima, i ona su poput govana nepravedno u senci naše sujete i kvazimorala, samo u manjoj meri.

29.09.2005.

Sedim sam u sobi, popodne je. Gledam kroz prozor u sivilo neba. Odozgo padaju govna, čije se kapljice odbijaju od neuglednog podprozorskog lima koji ima svoje ime, ali ja trenutno ne mogu da ga se setim. Misli mi lutaju između referentnih tačaka proživljenog mi dela života, pokušavajući da se setim dana kada mi na glavu nisu padala ovakva govna cureći niz bubuljičave obraze, natapajući slamnatu kosu i pomerajući nijanse moje garderobe prema braon delovima spektra. Saživeo sam se više s govnima toliko da mi nedostaju kad me ne polivaju. (Da li ovo ima dodirne tačke sa umetnošću ili samo liči na pokušaj karikiranja velikog broja osnovnoškolskih sastava iz srpskog?)

I dosta više o govnima. Zarazio si me jer ih upotrebljavaš non stop tokom opisivanja pojedinih aspekata svoje asocijalnosti. Čak ideš dotle da su ti govna postala univerzalan način da opišeš sve male i velike negativnosti koje primećuješ u svojoj okolini. Pisao sam o svom stavu prema njima, ne mislim da su ona negativna već samo neprijatna našim nesavršenim čulima. Postoje i druge neprijatne stvari, npr. postoji vrsta orhideje koja u vreme cvetanja širi smrad pokvarenog mesa. Muve su takođe veoma neprijatne i dosadne, mada manje zgodne za upoređivanje od govana. Zatim, tu je i bljuvotina koja izgleda ružno, neprijatno miriše i odvratno-kiselog je ukusa, a uz to nije dovoljno prerađena da bi mogle da je upotrebljavaju biljke takvu kakva je, već moraju da sačekaju da se pokvari, zduva, osuši i dr. Zato predlažem da počnemo negativnosti da upoređujemo sa bljuvotinom ili prdežom koji takođe nije upotrebljiv kao govna.

22.09.2005.

Smrt stiže život u najrazličitijim situacijama. Bube bivaju pojedene, bubožderi postaju plen krupnijih (ne uvek) stvorova, a u svemu tome najdeblji kraj izvlače biljke. Mada, kad se bolje razmisli, biljke samo treba da dočekaju svojih pet minuta i isisaju iz zemlje produkte raspadanja crknutog neprijatelja, te time ni one ne ostaju dužne u globalu. Međutim, ja sam hteo da odam priznanje nezasluženo potisnutoj pojavi, rekao bih čak jednom od ključnih segmenata života, a to je govno.

U svojoj egoističnoj predstavi sveta ljudi nepravedno izbegavaju da govore o svemu što nije od koristi u zarađivanju para, a uz to još i neprijatno miriše, nepoznatog je ukusa i ne baš privlačnog izgleda. Ceo svet podređujući nekim, na svemirskom nivou beznačajnim i uskim stavovima, pojavama i predmetima, izmet je tabu tema kojoj se ne pridaje apsolutno nikakav značaj, čak štaviše, smatra se nepristojnim osvrtati se na delove života koji statistički gledano iznose manje više 2% životnog ciklusa jednog ljudskog bića, što iznosi više od jedne godine sedenja na šolji ili čučanja iznad rupe (aproksimativno). U svemu tom uskogrudom posmatranju sveta često po nekakvoj navici idealizovanja ličnosti potpuno smetnemo s uma da npr. predsednik Putin sere svakog dana u luksuznom ili manje luksuznom klozetu. Još je drastičnija situacija sa lepim ženama. Na prvi pogled neshvatljivo je da savršeno lepa žena izbacuje iz organizma smrdljive fekalije, pa se podrazumeva da takvu činjenicu treba ignorisati do zanemarivanja. Kažem podrazumeva zbog odbojnog stava prema govnu kao neprijatnoj pojavi koju u obilnim količinama proizvodi svako biće koje unosi u organizam hranu i pritom nije korenovima vezano za zemlju.

Čista je nepravda toliko izbegavati svakodnevnu potrebu koja je prirodna, obavezna i izaziva čak izvesno zadovoljstvo kada se obavi. Samo zato što smrdi i od produkata takve potrebe ne može se praviti nakit, odeća ili nameštaj. A šta je sa koristi koju ima celokupni živi svet od govana? Koliko lanaca ishrane počinje govnom a završava se ljudima? Zbog svega ovoga, a pre svega zbog istorijske nepravde, kličem: Živela govna! Podignimo spomenik fekalijama koje hrane biljke, koje pak hrane životinje i koje sve skupa hrane ljude na posredan način!